Ova aplikacija je izrađena u okviru projekta „Nоvе infоrmаciоnе tеhnоlоgiје i turistički prоizvоdi zа prеkоgrаnični rаzvој turizmа”
Referentni broj: 2007CB16IPO006-2011-2 – 160

romans bg nature taste misc movies

 Putevima Rimljana

 Prirodne lepote

Ukusi zapadnog Balkana

Ostale znamenitosti

Filmovi

Боговинска пећина је заштићено природно добро III категорије. Својом дужином од преко 6000 метара, дуго је била најдужа пећина у Србији. Налази се на територији Општине Бољевац, на источном ободу Јужног Кучаја, атара села Боговина. Од Бољевца је удаљена 12 км, од Параћина 62, а од Београда 220 км.

Боговинска пећина је једна од најлепших пећина у Србији и један је од драгуља Општине Бољевац. У 2008. години кренуло се са уређењем Боговинске пећине за посетиоце, професор са Геолошког факултета у Београду, Раденко Лазаревић, истражио улазни потез пећине, у дужини од 821 м и урадио Пројекат, по којем је пећина уређена за туристичке посете. Уређено је 540 метара стазе која је уздигнута од речног корита и омогућава несметан приступ до најлепших дворана пећине.

Боговинска пећина је речна, периодски активна пећина. Изградиле су је подземне воде које долазе из слива Боговинске реке, а пониру у кањону те реке. Улаз у пећину има облик рударског окна. У Боговинској пећини разликују се три хоризонта пећинског канала: Високи, Главни и понорски, а према хидрографској функцији могу се звати: Суви, Периодски и Речни систем. У уређеном делу пећине издвајају се:

     1. Концертна дворана

     2. Рударска дворана

     3. Дворана киклопа

     4. Хајдучка дворана

    

Концертна дворана – Дворана делује веома свечано, а због акустичности, добила је назив Концертна дворана. Пружа могућности за музичке и рецитаторске програме. У Главном каналу нема накита или се местимично јавља у искричавих салива, на стрмим странама канала. Пажњу привлачи изолучена стена, са широким крилима, која скоро преграђује Главни канал. Названа је Слепи миш.

Рударска дворана – Улази се степеништем, на плато на почетку дворане. Може се ући и кроз један природни тунел. Располаже са већим бројем пећинских стубова и сталагмита и сталактитским драперијама.

Дворана је посвећена рударима Боговине, који су и раније, али и убудуће бринути о пећини. Као посебан знак признања, најраскошнија скупина пећинског накита, која се налази са десне стране, када се изађе на терасу, добила је назив Боговински рудари. Ова легендарна група издигнута је од пода терасе, а у њој доминира бели стуб, који је назван Рудар – праотац свих рудара света.

Дворана киклопа (дивова) налази се на тераси, с леве стране Главног канала. Дугачка је 27 метара, а широка 20 метара. Располаже обиљем накита, масивних димензија , где преовлађују сталагмитске скупине. Централно место заузимају Дивови, импресивних димензија и изражајности, по којима је Дворана добила име. Лево од Дивова, истиче се стуб раскошан, светлуцав који је назван Вила Равијојла. Између Дивова и Виле, један сталагмит личи на Мајку са дететом.

Хајдучка дворана налази се на крају туристичког дела пећине. Пре почетка истраживања, професор Раденко Лазаревић (који је радио Пројекат уређења пећине за туристичке посете) поставио је задатак да се пронађе пећински стуб који је достојан да симболизује највећег јунака Првог српског устанка – Хајдук Вељка. Тако нешто се могло очекивати у Боговинској пећини, која располаже монименталним пећинским накитом, посебно пећинским стубовима.

Када су спелеолози савладали кречњачи одсек и нашли се у подножју простране дворане, у централно делу дворане угледали су масивни стуб, висок преко 20 метара, с апостољем пречника 3 – 4 метра. Овај витешки стуб, назван је Хајдук Вељко и намењен је за амблем Боговинске пећине.

Са леве стране, близу Хајдук Вељка из таме је изронила његова верна и храбра сапутница Чучук Стана, витки, ружичасти сталагмит, висок 12 метара.

У луку, с леве стране, појављује се већи број ниских сталагмита, окренутих према неумрлом јунаку. Они представљају Вељкове бећаре.

У дубини Хадучке дворане, иза Хајдук Вељка, налази се фасцинантна композиција, од белог, светлуцавог калцита, која је добила назив Кристални дворац. Десно од Дворца, својом снежном белином привлаче пажњу сталагмит и пећински стуб. Названи су Чежња, а у близини су и Перјаник и лепотица.

По изласку у Хајдучку дворану, на малом постољу, никао је бели сталагмит назван Осовина живота. Окружен је зидним драперијама и саливима.

Хајдучка дворана дугачка је 40 метара, а обухвата површину од 400 м2.

У уређеном делу пећине постоји још десетак дворана пребогатих пећинским накитом. Посебно се истичу: Кристални светлуцави слапови, Чегар – споменик другом бесмртном јунаку Стевану Синђелићу, затим Невеста, Палисаде и др.